ViroVit

Usled česte izloženosti napadima virusa i bakterija odbrambena sposobnost organizma slabi pa dolazi do čitavog spektra infekcija izazvanih virusima i bakterijama. Kako bi sprečili infekcije ovog tipa i pomogli organizmu da si izbori sa napadima napravili smo ViroVit, kombinovanjem najjačih boraca protiv virusa i bakterija: vitamina D3 i C, cinka, selena i magnezijuma. Zajedničkim delovanjem vitamina D3 i C, cinka, selena i magnezijuma pojačava se dejstvo pojedinačnih komponenti pa ViroVit postiže efikasne rezultate i zahvaljujući svojim antiinflamatornim i imunoregulatornim svojstvima poboljšava funkciju imunih ćelija, uključujući T ćelije i makrofage.

ViroVit – Vitamin D

Vitamin D je jedini vitamin koji se može sintetisati u ljudskom organizmu. Oko 80% vitamina D se sintetiše u koži prilikom izloženosti sunčevoj svetlosti, zbog čega se naziva još i “vitamin sunca”, dok se oko 20% u ljudskom organizmu obezbeđuje iz hrane i dijetetskih suplemenata.

Pored klasične uloge u održavanju mineralne gustine kostiju, vitamin D ima važan „neklasičan“ uticaj na imunološki sistem tela tako što moduliše urođeni i adaptivni imunološki sistem, putem uticaja na proizvodnju važnih endogenih antimikrobnih peptida poput katelicidina, regulacije upalne kaskade kroz modulaciju nuklearnog faktora kapa B (NFκB) i T ćelija.

Više epidemioloških studija kod odraslih i dece pokazalo je da je nedostatak vitamina D povezan sa povećanim rizikom i većom težinom infekcije, posebno kod gripa i infekcija respiratornog trakta. Osim prevencije infekcije, nedavne studije su takođe pokazale da je nedostatak vitamina D povezan sa težinom infekcije, uključujući produženo trajanje bolničkog boravka, povećane troškove i povećan mortalitet kod onih koji su primljeni na odeljenja intenzivne nege.

Antivirusni efekti vitamina D mogu se objasniti katelicidinom a možda i oslobađanjem reaktivnih vrsta kiseonika. Antibakterijski efekat katelicidina povezan je sa njegovom sposobnošću da ometa bakterijske membrane elektrostatičkim interakcijama. Slične interakcije mogu se desiti sa lipidnim omotačima virusa a eksperimenti su pokazali  da vitamin D ima direktne antivirusne efekte, posebno protiv virusa sa omotačem.

Osim povezanosti sa respiratornim infekcijama, nekoliko opservacionih studija otkrilo je povezanost između nedostatka vitamina D i HIV infekcije. Ove studije pokazuju da nedostatak vitamina D može biti važan, modifikovani faktor rizika za HIV infekciju. Studije su takođe pokazale vezu između multiple skleroze (MS), Epstein-Barr virusa (EBV) i nivoa vitamina D. Rizik od nastanka MS povezan je sa niskim statusom vitamina D i infekcijom EBV-om pa niski nivoi vitamina D mogu igrati ulogu u razvoju MS. Vitamin D modulira imunološki odgovor na EBV i suzbija aktivaciju autoreaktivnih T ćelija koje mogu doprineti patologiji MS.

ViroVit – Vitamin C

Vitamin C (natrijum-askorbat) ne smanjuje prosečnu učestalost prehlada u opštoj populaciji, ali je njegovom upotrebom prepolovljen broj prehlada kod fizički aktivnih ljudi. Redovno uzimanje vitamina C skraćuje trajanje prehlade.

Više sprovedenih kontrolisanih ispitivanja su pokazala da vitamin C sprečava upalu pluća kao i da pomaže pri lečenju pacijenata sa upalom pluća. Bolnički hitni i intenzivni odbori široko koriste pristup lečenja visokim dozama vitamina C kako bi se sprečila smrt od upale pluća povezana sa SARS-om.

Vitamin C jača imunološki sistem, podstičući hemotaksiju, rast i aktivnost nekih imunoloških ćelija (makrofaga, limfocita, prirodnih ćelija ubica) omogućavajući telu da se efikasnije bori protiv infekcije. Osim toga, kada je telo pod ozbiljnim stresom, na primer, nakon oporavka od izloženosti toksinu, operacije ili SARS-a, nivo vitamina C može biti iscrpljen tako da ne može obavljati svoje direktne ili indirektne antioksidativne funkcije ili mnoge druge specifične ko-faktorske uloge u biohemijskom metabolizmu. To zauzvrat može iscrpiti ostale antioksidante, što može uzrokovati ozbiljna oksidativna oštećenja unutar ćelija koja bi inače sprečili.

Smatra se da je vitamin C prooksidant u selektivnim tipovima ćelija, što mu omogućava da ubije određene tipove ćelija pa se u visokim dozama daje u intravenoznoj terapiji. Ovo se koristi kod nekih vrsta kancera, a takođe i kod imunološke hiperinflamacije.

ViroVit – Cink

Cink je esencijalni element u tragovima koji je ključan za rast, razvoj i održavanje imunološke funkcije. Regulacija homeostaze cinka i sistemski i unutar ćelijski ukazuje na to da cink igra bitnu ulogu u ljudskom zdravlju. Cink u različitim oblicima (slobodan u poređenju sa vezanim za proteine) može stimulisati različite signalne događaje, uključujući i antivirusni odgovor.

Nedostatak cinka pogađa četvrtinu stanovništva u zemljama u razvoju, ali utiče i na različite populacije u razvijenom svetu kao rezultat načina života, starosti i faktora uzrokovanih bolestima. Status cinka prvenstveno je određen unosom cinka u ishrani; međutim, dodatni faktori kao što su sastav hrane, unos alkohola i bolesti mogu značajno smanjiti unos i skladištenje cinka, ili povećati izlučivanje cinka. Fitat u ishrani, koji je prisutan u kukuruzu, pirinču i žitaricama, može ozbiljno ograničiti apsorpciju cinka. Ruralna ishrana u zemljama sa niskim prihodima često je siromašna cinkom a bogata je fitatima zbog prehrambenog oslanjanja na pirinač i povrće. Starije osobe su takođe znatno podložnije nedostatku cinka, što povećava verovatnoću dobijanja životno opasnih virusnih infekcija.

Cink – Antivirusni efekat

In vitro studije su pokazale da slobodni cink ima snažne antivirusne efekte pa je status cinka kritičan faktor koji može uticati na antivirusni imunitet. Lečenje cinkom primenjeno u terapijskoj dozi i u pravom obliku ima potencijal da poboljša uklanjanje hroničnih i akutnih virusnih infekcija, kao i njihovih popratnih patologija i simptoma.

Raznim studijama je pokazano da cink ima inhibitorni efekat na herpes simpleks virus, HSV-1 i -2, kao i na virus Varicella-Zoster. Takođe, dokazano je da cink ima inhibitorni efekat na pikornovirus.  Virusi ove porodice mogu izazvati niz bolesti, uključujući prehladu, poliomijelitis, meningitis, hepatitis i paralizu. Kliničke studije koje su ispitivale delovanje suplemenata cinka prvenstveno su se odnosile na infekciju rinovirusom i često su grupisane sa drugim virusima „obične prehlade“, poput gripa i koronavirusa. Nakon analize ispitivanja relevantnih studija konstatovano da upotreba cinka dovodi do smanjenja trajanja prehlada. Nekoliko studija je ispitivalo antivirusne efekte cinka na druge respiratorne viruse i pokazano je njegovo inhibitorno dejstvo na viruse gripa, koronavirus (SARS), respiratorni sincicijski virus.

In vitro studije pokazale su da soli cinka mogu smanjiti replikaciju virusa hepatitisa C (HCV). Ako se ne leči, HCV postaje hronična infekcija jetre, što dovodi do značajnog smanjenja cinka u plazmi. Suplementi cinka mogu poboljšati odgovor na HCV tretman i upalu jetre uzrokovanu hroničnom infekcijom. Osim toga, pokazalo se da dugotrajno lečenje cinkom smanjuje rizik od progresije hepatocelularnog karcinoma kod hroničnih pacijenata sa HCV-om.

Retrovirusi su dobili ime po sposobnosti da transkribuju (prevode) RNK u DNK koristeći reverznu transkriptazu (RT), što omogućava integraciju retrovirusne DNK u genom domaćina. Cink je identifikovan kao inhibitor RT retrovirusa. Nedostatak cinka je povezan sa većom aktivnošću bolesti u kontekstu hronične virusne infekcije, imunološkim slabljenjem i smrtnim ishodom. Dodatak cinka služi kao pomoćna terapija uz antiretrovirusnu primenu kod pacijenata sa HIV-om. Oralni dodatak cinka može delovati na sinergistički način kada se primjenjuje istovremeno sa antivirusnom terapijom i doprineti poboljšanju kliničkih ishoda.

HPV (humani papilloma virusi) su onkogeni virusi koji inficiraju ćelije bazalnog epitela, gde stimulišu proliferaciju koja rezultuje bradavicama. Iako su kožne bradavice obično bezopasne, sojevi HPV-a na sluznici (npr. HPV-16 i -18 visokog rizika) primarni su uzrok raka grlića materice. Cink inhibira HPV onkogene proteine što dovodi do apoptoze (proces programirane smrti) ćelija karcinoma grlića materice. Lica sa upornim virusnim bradavicama često imaju nedostatak cinka ili imaju niže koncentracije od zdravih osoba. Lokalne i oralne strategije suplementacije cinkom pokazale su se izuzetno efikasnim za kožne i genitalne bradavice pa je stoga suplementacija cinkom najefikasniji sistemski tretman za kožne bradavice.

ViroVit – Selen

Selen je mikromineral bitan za mnoge procese u organizmu. Virusne i bakterijske infekcije često su povezane sa nedostatkom makronutrijenata i mikronutrijenata, uključujući selen. Sadašnja industrijska poljoprivreda i postupci prerade hrane promovišu potrošnju hrane sa niskim sadržajem hranljivih materija i bogatu energijom, sa negativnim uticajem na dovoljnu i uravnoteženu sabdevenost makro i mikroelementima. Procenjeno je da 2 milijarde ljudi širom sveta trenutno pati od nedostatka mikronutrijenata.

Dijetetski suplementi (ViroVit) se koriste za obezbeđivanje adekvatne zalihe selena pacijentima koji pate od nekih virusnih bolesti, posebno pri infekciji HIV-om i virusom influence A (IAV). Pored toga, multimikronutrijenti koji sadrže selen poboljšali su nekoliko kliničkih i životnih varijabli kod pacijenata koinficiranih HIV-om i Micobacterium tuberculosis. Utvrđeno je da su slične doze selena efikasne i kod zaraznih bolesti i u prevenciji kancera, jer kancer i zarazne bolesti imaju sličnosti. Status selena može uticati na funkciju ćelija i adaptivnog i urođenog imuniteta.

Selen – Antivirusni efekat

RNK virusi uključuju humane patogene viruse poput HIV-a, virusa hepatitisa C (HCV), virusa influence A (IAV) i poliovirusa, kao i viruse u nastajanju, poput virusa Zapadnog Nila (VNV) i virusa ebole. Virusna infekcija izaziva povećano stvaranje reaktivnih vrsta kiseonika (ROS), dok je biosinteza glavnih antioksidativnih enzima smanjena u zaraženim ćelijama. Takođe je povećana proizvodnja reaktivnih vrsta azota (RNS). Neravnoteža proizvodnje i uklanjanja ROS/RNS rezultuje oksidativnim/nitrozativnim stresom, koji može povećati replikaciju (parazitsko množenje) virusa, kao i brzinu mutacije genoma virusne RNK, što dovodi do pojačanog oštećenja tkiva domaćina. Otkriveno je da nedostatak selena povećava patogenost i težinu infekcija benignim ili blago virulentnim sojevima virusa Coksackie i gripa, što dovodi do višestrukih promena u virusnoj RNK. Selen je važan za jačanje imuniteta  protiv virusnih infekcija a istovremeno otežava evoluciju virulentnijih sojeva nekih virusnih patogena.

Nelečena HIV infekcija (HIV-1 i HIV-2) uzrokuje progresivni neuspeh imunološkog sistema, što dovodi do AIDS-a. Antiretrovirusna terapija (ART) učinila je HIV infekciju hroničnom bolešću koja se može kontrolisati. Uprkos ovom napretku, ART je skup, ne obnavlja u potpunosti imunološki sistem i ima značajne nuspojave. Nedostatak mikronutrijenata, uključujući selen, rasprostranjen je kod osoba zaraženih HIV-om. Niske koncentracije selena u plazmi bile su povezane sa ubrzanim napredovanjem HIV bolesti i povećanim rizikom od mortaliteta. Postoje dokazi da dodatak selena može odložiti početak AIDS-a i smanjiti rizik od komorbiditeta (pridrtuženih oboljenja). Ovaj pristup posebno obećava kada se selen daje u kombinaciji sa drugim mikronutrijentima.

Sporo rastuće gram-pozitivne bakterije kompleksa Micobacterium tuberculosis uzrokuju tuberkulozu a zbog oslabljene ćelijske imunološke odbrane, osobe zaražene HIV-om su u posebnom riziku od razvoja tuberkuloze i umiranja od iste. Nedostatak ili marginalni status vitamina  i selena često se primećuje kod pacijenata sa tuberkulozom sa i bez koinfekcije HIV-om

Infekcija hepatitisom C (HCV), glavni je uzrok hroničnog oboljenja jetre, a postoji velika verovatnoća infekcije HCV-om među pacijentima zaraženim HIV-om. Koncentracije selena u plazmi i eritrocitima su značajno niže kod pacijenata zaraženih HCV-om nego kod zdravih. HCV/HIV koinficirani pacijenti imali su niže koncentracije selena u serumu od HIV zaraženih pacijenata bez istovremene HCV infekcije.

ViroVit – Magnezijum

Magnezijum (Mg) je drugi najzastupljeniji katjon u ćelijskim sistemima i vrši veliki broj bioloških funkcija. Takođe, postoje dokazi da magnezijum igra ključnu ulogu u imunološkom odgovoru; to jest, kao ko-faktor za sintezu imunoglobulina, C’3 konvertazu, adherenciju imunih ćelija, citolizu zavisnu od antitela, vezivanje limfocita IgM, odgovor makrofaga na limfokine i adherenciju T pomoćnih B ćelija.

Magnezijum promoviše funkcije vitamina D, delujući kao kofaktor u više enzima uključenih u metabolizam vitamina D, a istovremeno ima nezavisnu aktivnost bronhodilatatora i vazodilatatora.

X-vezana imunodeficijencija sa defektom magnezijuma, infekcijom virusom Epstein-Barr i neoplazijom (tipično poznata pod skraćenicom XMEN) je poremećaj koji utiče na imunološki sistem muškaraca. U XMEN -u, određene vrste ćelija imunog sistema koje se zovu T ćelije su smanjene ili ne funkcionišu pravilno. Obično ove ćelije prepoznaju strane napadače, poput virusa, bakterija i gljivica, a zatim se uključuju (aktiviraju) da napadaju ove napadače kako bi sprečile infekciju i bolest. Pošto muškarci sa XMEN -om nemaju dovoljno funkcionalnih T ćelija, imaju česte infekcije, kao što su infekcije uha, sinusne infekcije i upala pluća.

EBV je vrlo čest virus koji inficira više od 90 procenata opšte populacije i u većini slučajeva prolazi nezapaženo. Uobičajeno, nakon početne infekcije, EBV ostaje u telu do kraja života osobe. Međutim, virus je generalno neaktivan (latentni) jer ga kontrolišu T ćelije. Kod muškaraca sa XMEN-om, T ćelije ne mogu da kontrolišu virus, a EBV infekcija može dovesti do raka ćelija imunog sistema (limfoma).

XMEN je uzrokovan mutacijama u genu MAGT1. Ovaj gen daje uputstva za stvaranje proteina nazvanog transporter magnezijuma, koji premešta naelektrisane atome (jone) magnezijuma (Mg2+) u određene T ćelije. Konkretno, transporter magnezijuma proizveden iz gena MAGT1 aktivan je u CD8+ T ćelijama, koje su posebno važne u kontroli virusnih infekcija kao što je Epstein-Barr virus (EBV). Ove ćelije normalno uzimaju magnezijum kada otkriju stranog napadača, a magnezijum je uključen u aktiviranje odgovora T ćelija.

Transport magnezijuma takođe može biti uključen u proizvodnju druge vrste T ćelija koje se nazivaju pomoćne T ćelije (CD4+ T ćelije) u žlezdi koja se zove timus. CD4+ T ćelije usmeravaju i pomažu funkcije imunog sistema utičući na aktivnosti drugih ćelija imunog sistema.

Mutacije u genu MAGT1 narušavaju funkciju transportera magnezijuma, smanjujući količinu magnezijuma koja ulazi u T ćelije. Ovaj nedostatak magnezijuma sprečava efikasnu aktivaciju T ćelija da ciljaju EBV i druge infekcije.

Detaljnu anlizu antivirusnih i antibakterijskih osobina navedenih sastojaka ViroVit a možete naći u sledećim člancima odnosno na linkovima:

Vitamin D and the anti-viral state,  https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3308600/,
Vitamin C and Infections, https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5409678/,
The Role of Zinc in Antiviral Immunity, https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6628855/,
Dietary Selenium in Adjuvant Therapy of Viral and Bacterial Infections, https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4288282/.